Održan društveni dijalog “Oteto detinjstvo- dečji, rani i prunudni brakovi”

Stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava, kao i pravo na detinjstvo i pravo izbora, vodi u začarani krug siromaštva, uzrokuje napuštanje škole, trudnoće i porođaja u maloletničkom dobu.

Zahvaljujući naporima Romske ženske mreže i drugim domaćim i međunarodnim organizacijama, javno se govori o ovom problemu. Pored toga što postoji pravni i strateški okvir u Republici Srbiji kojim se sprečavaju dečiji brakovi, sve institucije i čitavo društvo mora da se uključi u borbu protiv ove neprihvatljive društvene pojave.  

Na inicijativu Romske ženske mreže Srbije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je 5. aprila 2024. godine,  organizovalo društveni dijalog pod nazivom “Oteto detinjstvo- dečji, rani i prunudni brakovi”.

Skup je otvomio ministar Tomislav Žigmanov, naglašavajući da dečji brakovi uništavaju detinstvo i da devojčice žrtve dečijih brakova mogu biti izložene nasilju i zlostavljanju. Ministar je podvukao da su osnovni uzroci dečijih ranih i prinudnih brakova siromaštvo, nizak stepen obrazovanja, rodna neravnopravnost, kao i da je zabrinjavajuće često prisustvo indikatora krivičnog dela trgovine ljudima i prinudnog zaključenja braka. “Odlučno odbacujemo da su ovi i ovakvi brakovi sastavni deo kulturnog koda prisutnog u romskoj zajednici”, podvukao je ministar Žigmanov.

Potpredsednica Vlade, ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Maja Gojković, naglasila je da bi svačije detinjstvo moralo da bude ispunjeno bezbrižnošću, lepotom i verom u budućnost. “Sve dok svedočimo bilo kom obliku njegovog ugrožavanja, a posebno neprihvatljivom sklapanju dečjih, ranih i prinudnih brakova, neophodan je dijalog na ovu temu i odlučno delovanje na sprečavanju i iskorenjivanju ovog tipa društvenih devijacija”, poručila je Gojković. Sa ovakvim izjavama su se složile i ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović, koja je naglasila je da je obrazovanje jedan od načina i puteva u borbi protiv predrasuda i stereotipa, a ostajanje u obrazovanju jedan od najboljih mehanizama borbe protiv ulaska u maloletničke brakove, kao i ministarka za brigu o porodici i demografiju, prof. dr Darija Kisić, koja  je istakla da je dečiji brak jedan je od oblika nasilja i kao država prema tome  treba da ima nulti stepen tolerancije.

Direktorka Romskog ženskog centra Bibija i predsednica Upravnog odbora Romske ženske mreže, Slavica Vasić Mitrović,  je govorila o kampanji Mesec romskog ženskog aktivizma, kao jedan od povoda da se aktivistkinje Mreže obrate javnosti i predstavnicima vlasti i skrenu pažnju na položaj Romkinja u Srbiji. Ona je naglasila da je i ovogodisnja kampanja je usmerena na ukidanje prakse dečijih brakovova koji su prisutni u romskoj zajednici. “Činjenica je da se dečiji brakovi dešavaju i među opštom populacijom u Srbiji, često među siromašnijim stanovništvom i u ruralnim predelima, ali je ova praksa, ipak, veoma zastupljena u romskim zajednicama, gde se, na osnovu podataka iz UNICEF-ovog MIKS istraživanja, više od polovine devojčica udaje pre navršene 18. godine života.  Rana udaja kao romska tradicija je stereotip, jer na to pre svega utiču siromaštvo, nedostupnost obrazovanja i zdravstvene zaštite, život u patrijarhalnim porodicama”, iznela je Vasić Mitrović.

Naglašeno je da se a protiv ranih brakova kreurane prema potrebama devojčica i mladih devojaka romske nacionalnosti, kojima su zbog prinudnog ulaska u dečije brakove narušena prava, kao i stvaranjem uslova za rešavanje problema ranih i dečijih brakova. Mreža deluje preventivno i nastoji da podigne svest o štetnim posledicama po fizičko i mentalno zdravlje devojčica i dečaka.

Vasić Mitrović je iznela da kroz praćenje implementacije Protokola za unapređenje saradnje i razvoj integrativne socijalne zaštite namenjen ženama žrtvama porodičnog nasilja i prevenciji dečjih brakova u lokalnoj zajednici, mreža prati sprovođenje politika koje su postavljene kao normativno strateški okvir za suzbijanje dečijih brakova, kao i usluga prevencije i zaštite od nasilja nad Romkinjama i  poziva sve nadležne institucije da se u punom kapacitetu uključe u rešavanje ovog problema.

U ovom društvenom dijalogu su učestvovali i Aleksandar Marković, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, Danijela Vujičić, predsednica Odbora Narodne skupštine za Kosovo i Metohiju, dr Željko Brkić,  državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Marina Simović Drašković, v.d. direktora Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Ljiljana Mihajlović, ispred Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Milka Damnjanović, direktorka Trag fondacije, Nataša Tasić Knežević, solistkinja opere i aktivistkinja, Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika Grada Kragujevca.

Na skupu su predstavljena i istraživanja Romske ženske mreže- Studija slučaja Dečji, rani i prinudni brak i  studija slučaja Primeri dobre prakse u borbi protiv dečjih brakova- devojke koje se nisu udale pre 18, koje je prezentovala je Gordana Stevanović Govedarica, saradnica Mreže, O svojim životnim iskustvima obrazovanih Romkinja govorile su Anica Stoilkovska, Biljana Jovanović i Sofija Osmanović. Skupu je prisustvovao i zaštitnik građana Zoran Pašalić i predstavnici romskih nevladinih organizacija i brojne predstavnice Romske ženske mreže Srbije.

Na osnovu ovog društvenog dijaloga je napravljen i završni dokument „Saglasnost o postupanju“, koji možete pogledati ovde.